Од давнина, златиборска зима лакше се подносила уз пршуту. Велики снежни сметови, јак мраз, за Златиборце нису били никада проблем, јер куда год би кренули, увек би понели парче пршуте. Али би се обавезно нашло и места за сланину.

Димљено говеђе и свињско месо крепило је не само зими, већ и лети. Косидба непрегледних пашњака био је тежак физички посао, који се лакше подносио уз пршуту. Једноставно, овај златиборски производ користио се у свим приликама, било да је реч о послу, слави, весељу, даћи...
Поред пршуте и сланине, временом су Златиборци овладали и сушењем осталих производа, који су данас незаобилазни детаљ српске трпезе.
На пола пута између Златибора и Ужица смештено је село Мачкат, чувено по печењу, али још чувеније по пршути. Прерадом и сушењем меса на tрадиционалан начин бави се породица Зорана Шопаловића.

Квалитетне расе говеда, свиња и оваца, први су предуслов за предност палете
производа Продукт “Шопаловић” д.о.о.
Здрава еколошка средина, пашњаци богати лековитим планинским биљем,
чине основу за квалитет меса и продукте који имају географско порекло.