Постоје три легенде о постанку имена најпознатије планине у Србији. По једној се мисли да су за то заслужни бели борови са жутом четином, боје старог злата, од којих је данас остао само један примерак, у селу Негбина.
И у другој легенди име Златибора је у вези са богатством борове шуме, за коју су досељеници из Херцеговине и Црне Горе говорили да је златан бор.
У трећој легенди се каже да су за данашње име Златибора заслужни пашњаци, односно сувати, који на јесен имају боју злата.

Природне лепоте Златибора данас потврђују да су све три легенде тачне. На надморској висини од 1000 м, ова планина испресецана је бројним рекама и потоцима.
Прелепе пејзаже, поред пашњака, красе четинарске шуме, бројне врсте цвећа, а посебно лековито биље.
Клима погодује лечењу плућних обољења и других алергијских болести, па је Златибор и ваздушна бања. Бројне туристе осим природних лепота и лековитости, на Златибор привлаче чувени брендови ових крајева: ракија,
кајмак а посебно пршута.